+387 51 304 001
konfucijev.institut@unibl.org
„Проблем три тијела“: кинеска научна фантастика која је промијенила глобалну књижевну сцену
Када се говори о савременој кинеској књижевности, научна фантастика се дуго налазила на маргини, сматрана жанром забаве, а не озбиљне интелектуалне рефлексије. Тај однос радикално се промијенио објављивањем романа „Проблем три тијела“ (三体), дјела које је кинеску научну фантастику увело у сам центар свјетске књижевне и филозофске расправе. Роман није постао значајан само због своје научне амбиције, већ и зато што је понудио ријетку перспективу - поглед на човјечанство, технологију и космос из дубоко кинеског културног и историјског искуства.
Аутор романа, Лиу Цисин, по образовању је инжењер и дуго је радио у електроенергетском сектору. Управо та техничка позадина даје његовим дјелима необичну прецизност и хладну јасноћу. За разлику од западне научне фантастике, која често ставља појединца у центар радње, Лиу Цисин пише из перспективе цивилизација, система и историјских токова. Његови ликови нису хероји у класичном смислу, већ људи суочени са силама које далеко превазилазе њихово разумијевање и контролу.
Лиу је одрастао у периоду дубоких друштвених промјена у Кини, а трагови тих искустава присутни су у његовом писању. Он не бјежи од историје, напротив, користи је као полазну тачку за разматрање односа између знања, моћи и одговорности.
„Проблем три тијела“ припада тзв. тврдој научној фантастици, поджанру који се ослања на реалне научне теорије и математичке моделе. Тако је и у овом роману лаику готово немогуће разликовати да ли је понуђени научни концепт „фантастика“ или нешто већ постојеће. Међутим, оно што овај роман издваја јесте чињеница да наука није сама себи сврха. Физика, астрофизика и теорија система служе као алати за постављање дубоких филозофских питања: шта значи напредак, да ли је знање увијек благослов, и како цивилизације реагују када се суоче са егзистенцијалном пријетњом.
Роман комбинује научну строгост са културним размишљањем, што га чини приступачним и читаоцима који иначе не читају научну фантастику. Он није усмјерен на технолошко одушевљење, већ на дугорочне посљедице људских избора. Значај овог дјела лежи у неколико кључних тачака. Прије свега, то је први кинески роман који је добио најпрестижнију награду за научну фантастику - Hugo Award, чиме је кинеска књижевност добила глобално признање у жанру који је до тада припадао западним ауторима. Али награда је само површни показатељ његове важности.
Много значајније је то што роман нуди алтернативну цивилизацијску перспективу. Умјесто антропоцентричног погледа, Лиу Цисин посматра човјечанство као једну од многих могућих интелигентних формација у универзуму. Та дистанца омогућава радикално преиспитивање морала, напретка и идеје да је човјек мјера свих ствари.
Једна од најснажнијих димензија романа јесте његова филозофска хладноћа. „Проблем три тијела“ не нуди утјешне одговоре нити романтичну визију будућности. Свемир у овом дјелу није ни пријатељски ни непријатељски - он је равнодушан, а та равнодушност постаје извор дубоке егзистенцијалне нелагоде.
Роман поставља питања о комуникацији између цивилизација, о страху као основном покретачу историје и о томе да ли је опстанак увијек морално оправдан. У том смислу, дјело се може читати и као алегорија међународних односа, технолошке трке и културног неповјерења.
Иако се радња бави универзалним темама, роман је дубоко обиљежен кинеским начином размишљања. Осјећај дугог историјског трајања, колективна одговорност, као и прихватање циклуса успона и пада, снажно одзвањају у структури приповиједања. За разлику од западне традиције у којој се катастрофа често рјешава херојским чином, овдје се историја креће споро, немилосрдно и системски.
Та перспектива чини „Проблем три тијела“ изузетно вриједним текстом за све који желе разумјети како савремена Кина размишља о будућности, технологији и мјесту човјека у свијету.
